Psalmi Davidovi77
Jadikovanje u teškoj nevolji; uteha u milosti koju je Bog ranije činio svom narodu.
Načelniku pevača Idutunovih. Asafov psalam.
1Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega;glas moj ide k Bogu, i On će me uslišiti.2U dan tuge svoje tražih Gospoda;noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se;duša moja neće da se uteši.3Pominjem Boga, i uzdišem;razmišljam, i trne duh moj.4Držim oči svoje da su budne;klonuo sam, i ne mogu govoriti.5Prebrajam stare dane i godine od vekova.6Opominjem se pesama svojih noću;razgovaram se sa srcem svojim,i ispitujem duh svoj:7„Zar će se doveka gneviti na nas Gospod,i neće više ljubiti?8Zar je zasvagda prestala milost Njegova,i reč se prekinula od kolena na koleno?9Zar je zaboravio milostiv bitii u gnevu zatvorio milosrđe svoje?”10I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.11Pamtim dela Gospodnja;pamtim pređašnje čudo Tvoje.12Mislio sam o svim delima Tvojim,razmišljao o radnji Tvojoj;13Bože! Put je Tvoj svet;koji je Bog tako velik kao Bog naš?14Ti si Bog, koji si činio čudesa,pokazivao silu svoju među narodima;15Mišicom si odbranio narod svoj,sinove Jakovljeve i Josifove.16Videše Te vode, Bože, videše Te vode,i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše.17Iz oblaka lijaše voda,oblaci davahu glas,i strele Tvoje lećahu.18Grmljahu gromovi Tvoji po nebu;munje Tvoje sevahu po vasiljenoj,zemlja se tresaše i njihaše.19Po moru beše put Tvoj,i staze Tvoje po velikoj vodi,i trag Tvoj ne poznavaše se.20Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.