Psalmi Davidovi74
Molba za pomoć kad se strašno opustoši svetinja.
Nauk Asafov.
1Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo;dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje?2Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine,iskupio sebi u naslednu državu,gore Siona, na kojoj si se naselio.3Podigni stope svoje na stare razvaline:sve je razrušio neprijatelj u svetinji.4Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih,svoje običaje postavljaju mesto naših običaja.5Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiruna spletene grane u drveta.6Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.7Ognjem sažegoše svetinju Tvoju;na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog.8Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim.Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji.9Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka,i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.10Dokle će se, Bože, rugati nasilnik?Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?11Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju?Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih.12Bože, care moj,koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!13Ti si silom svojom raskinuo more,i satro glave vodenim nakazama.14Ti si razmrskao glavu krokodilu,dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu.15Ti si otvorio izvore i potoke,Ti si isušio reke koje ne presišu.16Tvoj je dan i Tvoja je noć,Ti si postavio zvezde i sunce.17Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske,leto i zimu Ti si uredio.18Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu,i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.19Ne daj zverima dušu grlice svoje,nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.20Pogledaj na zavet;jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja.21Nevoljnik nek se ne vrati sramotan,ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.22Ustani, Bože, brani stvar svoju,opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!23Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih,vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!