Psalmi Davidovi57
Molitva Davidova za pomoć. Veličanje milosti Božije.
Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov, kad od Saula uteče u pećinu.
1Smiluj se na me, Bože,smiluj se na me;jer se u Tebe uzda duša moja,i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje.2Prizivam Boga Višnjeg,Boga, koji mi dobro čini;3Da pošalje s neba i sačuva me,da posrami onog koji traži da me proždre;da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.4Duša je moja među lavovima,ležim među onima koji dišu plamenom.Zubi su sinova ljudskih koplja i strele,i njihov jezik mač oštar.5Uzvisi se više nebesa, Bože,po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!6Metnuše zamku nogama mojim,i stegoše dušu moju,iskopaše preda mnom jamu,i sami padoše u nju.7Utvrdilo se srce moje, Bože,utvrdilo se srce moje;pevaću Te i slaviću.8Probudi se, slavo moja,probudi se, psaltire i gusle;ustaću rano.9Hvaliću Gospoda po narodima,pevaću Ti po plemenima.10Jer je velika do nebesa milost Tvoja,i istina Tvoja do oblaka.11Uzvisi se više nebesa, Bože,po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!