Read Psalmi Davidovi 10

Psalmi Davidovi10

Jadikovanje zbog nestizanja Božije pomoći protiv obesti bezbožnikove i molitva za spasenje podjarmljenih.

¹Zašto, Gospode, stojiš daleko,kriješ se kad je nevolja?

²S oholosti bezbožnikove muči se ubogi;hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.³Jer se bezbožnik diči željom duše svoje,grabljivca pohvaljuje.⁴Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda:„On ne vidi”.Nema Boga u mislima njegovim.⁵Svagda su putevi njegovi krivi;za sudove Tvoje ne zna;na neprijatelje svoje neće ni da gleda.⁶U srcu svom kaže: Neću posrnuti;zlo neće doći nikad.⁷Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede,pod jezikom je njegovim muka i pogibao.⁸Sedi u zasedi iza kuće;u potaji ubija pravoga;oči njegove vrebaju ubogoga.⁹Sedi u potaji kao lav u pećini;sedi u zasedi da uhvati ubogoga;hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.¹⁰Pritaji se, prilegne,i ubogi padaju u jake nokte njegove.¹¹Kaže u srcu svom:„Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad.”

¹²Ustani Gospode!Digni ruku svoju,ne zaboravi nevoljnih.¹³Zašto bezbožnik da ne mari za Bogagovoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?¹⁴Ti vidiš;jer gledaš uvrede i mukei pišeš ih na ruci.Tebi predaje sebe ubogi;siroti Ti si pomoćnik.¹⁵Satri mišicu bezbožnom i zlom,da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.

¹⁶Gospod je car svagda, doveka,nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.¹⁷Gospode! Ti čuješ želje ništih;utvrdi srce njihovo;otvori uho svoje,¹⁸Da daš sud siroti i nevoljniku,da prestanu goniti čoveka sa zemlje.