اقرأ Sveto Jevanđelje po Luki 22

Sveto Jevanđelje po Luki22

Izdajstvo. Pashalno jagnje i večera. Taština učenika. Isusova patnja na gori Maslinskoj. Hvatanje. Petrovo odricanje. Isusovo stradanje pred Kajafom.

¹Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.²I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

³A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.⁴I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.⁵I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.⁶I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.

⁷A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;⁸i posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.⁹A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?¹⁰A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,¹¹i kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?¹²I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.¹³A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

¹⁴I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.¹⁵I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;¹⁶jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.¹⁷I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;¹⁸jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.¹⁹I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.²⁰A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.²¹Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.²²I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!²³I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

²⁴A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći.²⁵A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.²⁶Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.²⁷Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.

²⁸A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.²⁹I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:³⁰Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izrailjevih.

³¹Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.³²A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.³³A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.³⁴A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

³⁵I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade?A oni rekoše: Ništa.³⁶A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.³⁷Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.³⁸A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

³⁹I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.⁴⁰A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.⁴¹I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu⁴²govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.⁴³A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.⁴⁴I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.⁴⁵I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,⁴⁶i reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

⁴⁷Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.⁴⁸A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?⁴⁹A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?⁵⁰I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.⁵¹A Isus odgovarajući reče: Ostavite to.I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.⁵²A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?⁵³Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.

⁵⁴A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.⁵⁵A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.⁵⁶Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.⁵⁷A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.⁵⁸I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.⁵⁹I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.⁶⁰A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.⁶¹I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.⁶²I izišavši napolje plaka gorko.

⁶³A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.⁶⁴I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?⁶⁵I druge mnoge hule govorahu na Nj.

⁶⁶I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud⁶⁷govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.⁶⁸A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.⁶⁹Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.⁷⁰Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.⁷¹A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.