Priče o udovičinoj molbi i o molitvi fariseja i carinika. Isus poziva decu Sebi. Opasnost od bogatstva. Treće proricanje o stradanju. Isceljenje slepog.
1Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,2govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše.3A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku.4I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,5no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje.6Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.7A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?8Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dođe hoće li naći veru na zemlji?9A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu:10Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.11Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik.12Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.13A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.14Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.15Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zapretiše im.16A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.17I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neće ući u njega.18I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim da nasledim život večni?19A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.20Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.21A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.22A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.23A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.24A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!25Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u carstvo Božije.26A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?27A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.28A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.29A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,30koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.31Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.32Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga,33i biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.34I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.35A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac seđaše kraj puta proseći.36A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?37I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.38I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.39I prećahu mu oni što iđahu napred da ućuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.40I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga41govoreći: Šta hoćeš da ti učinim?A on reče: Gospode! Da progledam.42A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.43I odmah progleda, i pođe za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.