1I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreći:2Blagosiljajte Gospodašto učini osvetu u Izrailjui što narod dragovoljno prista.3Čujte carevi, slušajte knezovi;ja, ja ću Gospodu pevati,popevaću Gospodu Bogu Izrailjevom.4Gospode! Kad si silazio sa Sira,kad si išao iz polja edomskog,zemlja se tresaše,i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom.5Brda se rastapahu pred Gospodom;taj Sinaj pred GospodomBogom Izrailjevim.6Za vremena Samegara sina Anatovog,za vremena Jailjinognesta puteva,i koji iđahu stazama,iđahu krivim putevima.7Nesta sela u Izrailju, nesta ih,dokle ne nastah ja, Devora,dokle ne nastah majka Izrailju.8On izabra nove bogove,tada rat beše na vratima;viđaše li se štit ili kopljemeđu četrdeset hiljada u Izrailju?9Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim,koji dragovoljno pristaše između naroda.Blagosiljajte Gospoda.10Koji jašete na belim magaricama,koji sedite u sudui koji hodite po putevima,pripovedajte.11Prestala je praska streljačkana mestima gde se voda crpe;onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju,pravdu k selima njegovim u Izrailju;tada će narod Gospodnji silaziti na vrata.12Ustani, ustani, Devoro;ustani, ustani, zapevaj pesmu;ustani, Varače,vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov.13Sada će potlačeni ovladati silnima iz naroda;Gospod mi dade da vladam silnima.14Iz Jefrema iziđe koren njihov na Amalike;za tobom beše Venijamin s narodom tvojim;od Mahira iziđoše koji postavljaju zakone,a od Zavulona pisari.15I knezovi Isaharovi biše s Devorom,Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vođaše.U delu Ruvimovombehu ljudi visokih misli.16Što si sedeo među torovimaslušajući kako bleje stada?U delu Ruvimovombehu ljudi visokih misli.17Galad osta s one strane Jordana;a Dan što se zabavi kod lađa;Asir zašto sede na bregu morskomi u krševima svojim osta?18Zavulon je narod koji dade dušu svoju na smrt,tako i Neftalim, na visokom polju.19Dođoše carevi, biše se;biše se carevi hananskiu Tanahu na vodi megidskoj;ali ni mrve srebra ne dobiše.20S neba se vojeva,zvezde s mesta svojih vojevaše na Sisaru.21Potok Kison odnese ih,potok Kadimin, potok Kison;pogazila si, dušo moja, snažno.22Tada izotpadaše konjima kopitaod teranja junaka njihovih.23Proklinjite Miroz, reče anđeo Gospodnji,proklinjite stanovnike njegove;jer ne dođoše u pomoć Gospodu,u pomoć Gospodu s junacima.24Da je blagoslovena mimo žene Jailjažena Evera Kenejina;mimo žene u šatorima da je blagoslovena.25Zaiska vode, mleka mu dade,u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku.26Levom rukom maši se za kolaca desnom za malj kovački,i udari Sisaru, razmrska mu glavu;probode i probi mu slepe oči.27Među noge njene savi se, pade,leže, među noge njene savi se,pade gde se savi, onde pade mrtav.28S prozora gledaše majka Sisarina,i kroz rešetku vikaše:Što se tako dugo ne vraćaju kola njegova?Što se tako polako miču točkovi kola njegovih?29Najmudrije između dvorkinja njenih odgovarahu joj,a i sama odgovaraše sebi:30Nisu li našli? Ne dele li plen?Po jednu devojku, po dve devojke na svakog.Plen šaren Sisari, plen šaren, vezen;šaren, vezen s obe strane,oko vrata onima koji zapeniše.31Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode;a koji te ljube da budu kao suncekad izlazi u sili svojoj.I zemlja bi mirna četrdeset godina.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.