Knjiga proroka Jeremije22
Proricanje protiv careva Saluma, Joakima i Jehonije.
1Ovako govori Gospod: Siđi u dom cara Judinog, i reci onde ovu reč,2i kaži: Slušaj reč Gospodnju, care Judin, koji sediš na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata.3Ovako veli Gospod: Činite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne činite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne činite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu.4Jer ako doista uzradite ovo, ulaziće na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov.5Ako li ne poslušate ove reči, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da ću opusteti taj dom.6Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog:Ti si mi Galadi vrh livanski,ali ću te obratiti u pustinju,u gradove u kojima se ne živi.7I spremiću na tebe zatirače,svakog s oružjem,i poseći će tvoje krasne kedrei pobacati ih u oganj.8I mnogi će narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriće jedan drugom: Zašto učini ovo Gospod od tog grada velikog?9I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im.10Ne plačite za mrtvim niti ga žalite;nego plačite za onim koji odlazi,jer se neće više vratitiniti će videti svoje postojbine.11Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovaše mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: neće se više vratiti.12Nego će umreti u mestu kuda ga odvedoše u ropstvo, i neće više videti ove zemlje.13Teško onom koji gradi svoju kuću ne po pravdi,i kleti svoje ne po pravici,koji se služi bližnjim svojim nizaštai platu za trud njegov ne daje mu;14Koji govori: Sagradiću sebi veliku kućui prostrane kleti;i razvaljuje sebi prozore,i oblaže kedrom i maže crvenilom.15Hoćeš li carovati kad se mešaš s kedrom?Otac tvoj nije li jeo i pio?Kad činjaše sud i pravdu,tada mu beše dobro.16Davaše pravicu siromahu i ubogome,i beše mu dobro;nije li to poznavati me?Govori Gospod.17Ali oči tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkomi da prolivaš krv pravui da činiš nasilje i krivdu.18Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog:
Neće naricati za njim:Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro!Neće naricati za njim:Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!19Pogrebom magarećim pogrepšće se,izvući će se i baciće se iza vrata jerusalimskih.20Iziđi na Livan i viči,i na Vasanu pusti glas svoj,i viči preko brodova,jer se satrše svi koji te ljube.21Govorih ti u sreći tvojoj,a ti reče: Neću da slušam;to je put tvoj od detinjstva tvogda ne slušaš glas moj.22Sve će pastire tvoje odneti vetar,i koji te ljubi otići će u ropstvo;tada ćeš se posramiti i postidetiza svu zloću svoju.23Ti sediš na Livanu,gnezdo viješ na kedrima,kako ćeš biti ljupka,kad ti dođu muke i bolovi kao porodilji!24Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pečatni na desnoj ruci mojoj, i odande ću te otrgnuti.25I daću te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima.26I baciću tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tuđu, gde se niste rodili, i onde ćete pomreti.27A u zemlju u koju ćete želeti da se vratite, nećete se vratiti u nju.28Je li taj čovek Honija ništav idol izlomljen?Je li sud u kome nema miline?Zašto biše isterani, on i seme njegovo,i bačeni u zemlju, koje ne poznaju?29O zemljo, zemljo, zemljo!Čuj reč Gospodnju.30Ovako veli Gospod:Zapišite da će taj čovek biti bez decei da neće biti srećan do svog veka;i niko neće biti srećan od semena njegovog,koji bi sedeo na prestolu Davidovomi još vladao Judom.