Knjiga proroka Isaije22
Jerusalim opkoljen. Somna svrgnut. Elijakim na vlasti.
1Breme dolini viđenja.Šta ti je te si sva izašla na krovove?2Grade puni vike i vreve,grade veseli!Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačemniti pogiboše u boju.3Glavari tvoji uzmakoše svikoliki,povezaše ih strelci;šta se god nađe tvojih, svi su povezani,ako i pobegoše daleko.4Zato rekoh:Prođite me se, da plačem gorko;ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.5Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnjeod Gospoda, Gospoda nad vojskama,u dolini viđenja;obaliće zid,i vika će biti do gore.6I Elam uze Tul,s kolima ljudi i s konjicima,i Kir istače štit.7I krasne doline tvoje napuniše se kola,i konjici se namestiše pred vratima.8I odastre se zastirač Judin;i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj.9I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.10I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid.11I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.12I zva vas Gospod nad vojskama u onaj danda plačete i ridatei da skubete kose i pripašete kostret;13A gle, radost i veselje,ubijaju goveda, kolju ovce,jedu meso i piju vinogovoreći:Jedimo i pijmo,jer ćemo sutra umreti.14Ali Gospod nad vojskama javi mi:Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti,veli Gospod, Gospod nad vojskama.15Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom,16i reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.17Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te.18Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;19i svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje.20I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog;21i obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom.22I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti.23I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog;24i o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi.25U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.