Read Prva knjiga Mojsijeva koja se zove Postanje 29

Prva knjiga Mojsijeva koja se zove Postanje29

Jakovljevo služenje kod Lavana i brak.

¹Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu.²I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima.³Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.

⁴I Jakov im reče: Braćo, odakle ste? Rekoše: Iz Harana smo.⁵A on im reče: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoše: Poznajemo.⁶On im reče: Je li zdrav? Rekoše: Jeste, i evo Rahilje kćeri njegove, gde ide sa stadom.⁷I on reče: Eto još je rano, niti je vreme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.⁸A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.

⁹Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasaše ovce.¹⁰A kad Jakov vide Rahilju kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.¹¹I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se.¹²I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revečin; a ona otrča te javi ocu svom.

¹³A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovedi Lavanu sve ovo.¹⁴A Lavan mu reče: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.

¹⁵Tada reče Lavan Jakovu: Zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta će ti biti plata?¹⁶A Lavan imaše dve kćeri: starijoj beše ime Lija, a mlađoj Rahilja.¹⁷I u Lije behu kvarne oči, a Rahilja beše lepog stasa i lepog lica.¹⁸I Jakovu omile Rahilja, te reče: Služiću ti sedam godina za Rahilju, mlađu kćer tvoju.¹⁹A Lavan mu reče: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.²⁰I odsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše.

²¹I reče Jakov Lavanu: Daj mi ženu, jer mi se navrši vreme, da legnem s njom.²²I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i učini gozbu.²³A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom.²⁴I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude robinja.²⁵A kad bi ujutru, gle, ono beše Lija; te reče Jakov Lavanu: Šta si mi to učinio? Ne služim li za Rahilju kod tebe? Zašto si me prevario?²⁶A Lavan mu reče: Ne biva u našem mestu da se uda mlađa pre starije.²⁷Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih.²⁸Jakov učini tako, i navrši s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kćer svoju za ženu.²⁹I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.³⁰I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina.

³¹A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.³²I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreći: Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj.³³I opet zatrudne, i rodi sina i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.³⁴I opet zatrudne, i rodi sina, i reče: Da ako se sada već priljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadeše ime Levije.³⁵I zatrudne opet, i rodi sina, i reče: Sada ću hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta rađati.