Knjiga proroka Jezekilja24
Slika razorenja Jerusalima: lonac na vatri i smrt Jezekijine žene.
1Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:2Sine čovečji, zapiši ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dođe car vavilonski na Jerusalim.3I kaži priču tom domu odmetničkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod:pristavi lonac,pristavi, i nalij u nj vode.4Složi u nj delove,sve dobre delove,stegno i pleće,i napuni ga najboljih kostiju.5Uzmi najbolje iz stada,i naloži kosti ispod njega,i uzvari dobroda se i kosti raskuvaju u njemu.6Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neće da siđe zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj.7Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom.8Raspalivši gnev da učinim osvetu, metnuću krv njegovu na go kamen da se ne pokrije.9Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom! I ja ću naložiti velik oganj.10Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, začini korenjem, i kosti neka izgore.11Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu nečistota njegova i da nestane zagoreli njegove.12Lažima dosadio mi je; zato neće izaći iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj će zagorel njegova.13U nečistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te čistio, ali se ti ne očisti; nećeš se više čistiti od nečistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom.14Ja Gospod govorih; doći će, i izvršiću; neću odustati niti ću žaliti niti ću se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudiće ti, govori Gospod Gospod.15Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:16Sine čovečji, evo ja ću ti uzeti želju očiju tvojih zlom, ali ne tuži ni plači, niti suza roni.17Nemoj uzdisati, ne žali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obuću svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba ničijeg ne jedi.18I govorih ujutru narodu, a uveče mi umre žena; i sutradan učinih kako mi beše zapoveđeno.19I reče mi narod: Hoćeš li nam kazati šta nam je to što radiš?20I odgovorih im: Dođe mi reč Gospodnja govoreći:21Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću oskvrniti svetinju svoju, veličanstvo sile vaše, želju očiju vaših i šta je milo duši vašoj; i sinovi će vaši i kćeri vaše koje ostaviste pasti od mača.22I činićete kako ja činim: usta nećete pokriti i hleba ničijeg nećete jesti;23i kape će vam biti na glavama i obuća na nogama; nećete tužiti ni plakati, nego ćete sa bezakonja svojih čileti i uzdisaćete jedan s drugim.24I Jezekilj će vam biti znak: činićete sve što on čini; kad to dođe, poznaćete da sam ja Gospod Gospod.25A ti, sine čovečji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, želju očiju njihovih i za čim teži duša njihova, sinove njihove i kćeri njihove,26u taj dan ko pobegne, neće li doći k tebi da ti donese glas?27U taj će se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govorićeš i nećeš više biti nem; i bićeš im znak, i oni će poznati da sam ja Gospod.