Přečtěte si Prva knjiga Samuilova koja se zove i Prva knjiga o carevima 2

Prva knjiga Samuilova koja se zove i Prva knjiga o carevima2

Anina pesma u hvalu. Pakost sinova Ilijevih; objavljivanje suda.

¹I Ana se pomoli i reče:
Razveseli se srce moje u Gospodu;podiže se rog moj u Gospodu;otvoriše se usta moja na neprijatelje moje,jer sam radosna radi spasenja Tvog.²Nema svetog kao što je Gospod;jer nema drugog osim Tebe;i nema stene kao što je Bog naš.³Ne govorite više ponosito,i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole;jer je Gospod Bog koji sve zna,i on udešava namere.⁴Luk junacima slomi se,i iznemogli opasaše se snagom.⁵Koji behu siti, naimaju se za hleb;a koji behu gladni, nisu više;i nerotkinja rodi sedmoro,a koja imaše dece, iznemože.⁶Gospod ubija, i oživljuje;spušta u grob, i izvlači.⁷Gospod siromaši i bogati;ponižuje i uzvišuje.⁸Siromaha podiže iz praha,i iz bunjišta uzvišuje ubogog da ga posadi s knezovima,i daje im da naslede presto slave;jer su Gospodnji temelji zemaljski,i na njima je osnovao vasiljenu.

⁹Sačuvaće noge milih svojih,a bezbožnici će umuknuti u mraku;jer svojom snagom neće čovek nadjačati.¹⁰Koji se suprote Gospodu, satrće se;na njih će zagrmeti s neba;Gospod će suditi krajevima zemaljskim,i daće snagu caru svom,i uzvisiće rog pomazaniku svom.

¹¹Potom otide Elkana u Ramat kući svojoj, a dete služaše Gospodu pred Ilijem sveštenikom.

¹²A sinovi Ilijevi behu nevaljali, i ne znahu za Gospoda.¹³Jer u tih sveštenika beše običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuvaše meso s viljuškama trokrakim u ruci,¹⁴i zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i šta se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom.¹⁵Tako i pre nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čoveku koji prinošaše žrtvu: Daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti meso kuvano, nego sirovo.¹⁶Ako bi mu tada čovek odgovorio: Neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi šta ti god duša želi; on bi rekao: Ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom.¹⁷I greh onih mladića beše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.

¹⁸A Samuilo služaše pred Gospodom, još dete u oplećku lanenom.¹⁹A mati mu načini mali plašt i donese mu, i tako činjaše svake godine dolazeći s mužem svojim da prinese žrtvu godišnju.²⁰A Ilije blagoslovi Elkanu i ženu njegovu govoreći: Gospod da ti da poroda od te žene za ovog kog je dala Gospodu! I otidoše u svoje mesto.

²¹I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudne i rodi tri sina i dve kćeri. A dete Samuilo rastijaše pred Gospodom.

²²A Ilije beše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka.²³I govoraše im: Zašto to radite? Jer čujem zle reči o vama od svega naroda.²⁴Nemojte, deco moja; jer nije dobro šta čujem; otpađujete narod Gospodnji.²⁵Kad čovek zgreši čoveku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgreši Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.

²⁶A dete Samuilo rastijaše i beše mio Gospodu i ljudima.

²⁷Tada dođe čovek Božji k Iliju, i reče mu: Ovako veli Gospod: Ne javih li se domu oca tvog, kad behu u Misiru u kući Faraonovoj?²⁸I izabrah ga između svih plemena Izrailjevih sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mom i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvog sve žrtve ognjene sinova Izrailjevih?²⁹Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovedio da se prinose u šatoru? I paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svih prinosa Izrailja, naroda mog?³⁰Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: Rekao sam doista: Dom tvoj i dom oca tvog služiće preda mnom do veka; ali kaže Gospod: Neće biti tako, jer one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće prezreni.³¹Gle, idu dani kad ću odseći tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom.³²I videćeš nevolju u šatoru mesto svega dobra što je Gospod činio Izrailju; neće biti starca u domu tvom doveka.³³A koga od tvojih ne istrebim ispred oltara svog, onaj će ostati da ti čile oči i da ti se cveli duša; i sav podmladak doma tvog umiraće u najboljim godinama.³⁴I ovo da ti je znak šta će doći na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuće obojica.³⁵A sebi ću podignuti sveštenika vernog, on će raditi po srcu mom i po duši mojoj; i sazidaću mu tvrd dom, i on će hoditi pred pomazanikom mojim vazda.³⁶I ko ostane od doma tvog, doći će da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govoriće: Primi me u kakvu službu svešteničku da imam komad hleba.