1На постељи својој ноћу тражихоног кога љуби душа моја,тражих га, али га не нађох.2Сада ћу устати, па идем по граду,по трговима и по улицама тражићуоног кога љуби душа моја.Тражих га, али га не нађох.3Нађоше ме стражари, који обилазе по граду.Видесте ли оног кога љуби душа моја?4Мало их заминух,и нађох оног кога љуби душа моја;и ухватих га, и нећу га пуститидокле га не одведем у кућу матере својеи у ложницу родитељке своје.5Заклињем вас, кћери јерусалимске,срнама и кошутама пољским,не будите љубави моје, не будите је,док јој не буде воља.6Ко је она што иде горе из пустињекао ступови од дима, поткађена смирном и тамјаноми свакојаким прашком апотекарским?7Гле, одар Соломунов,а око њега шездесет јунакаизмеђу јунака Израиљевих:8Сви имају мачеве, вешти су боју,у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.9Одар је начинио себи цар Соломунод дрвета ливанског;10Ступце му је начинио од сребра,узглавље од злата, небо од скерлета,а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.11Изиђите, кћери сионске,и гледајте цара Соломунапод венцем којим га мати његова окитина дан свадбе његовеи на дан весеља срца његовог.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.