Откривење светог Јована Богослова18
Пад Вавилона. Плач царева, трговаца и бродара.
1И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове.2И повика јаким гласом говорећи:Паде, паде Вавилон велики,и поста стан ђаволима,и тамница сваком духу нечистом,и тамница свих птица нечистих и мрских;јер отровним вином курварства свогнапоји све народе;3И цареви земаљски с њом се курваше,и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.4И чух глас други с неба који говори:
Изиђите из ње, народе мој,да се не помешате у грехе њене,и да вам не науде зла њена.5Јер греси њени допреше тја до неба,и Бог се опомену неправде њене.6Платите јој као што и она плати вама,и подајте јој двојином онолико по делима њеним:којом чашом захвати вамазахватајте јој по два пут онолико.7Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.8Зато ће у један дан доћи зла њена:смрт и плач и глад,и сажећи ће се огњем;јер је јак Господ Бог који јој суди.9И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног,10издалека стојећи од страха мука њених и говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди,јер у један час дође суд твој!11И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;12товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера,13и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.14И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе,и све што је масно и добро отиде од тебе,и више га нећеш наћи.15Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући,16и говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики,обучени у свилу и порфиру и скерлет,и накићени златом и камењем драгим и бисером;17Јер у један час погибе толико богатство!И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,18и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху:
Ко је био као овај град велики?19И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи:
Јаох! Јаох! Граде велики,у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог,јер у један час опусте!20Весели се над њим небо,и свети апостоли и пророци,јер Бог покаја суд ваш на њему.21И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи:
Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики,и неће се више наћи;22И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби;и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби,и хука камења воденичног неће се чути у теби;23И видело жишка неће се више светлити у теби,и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби;јер трговци твоји беху бољари земаљски,јер твојим чарањем преварени бише сви народи.24И у њему се нађе крв пророчка и светих,и свих који су побијени на земљи.