Псалми Давидови88
Молитва у тешком искушењу и у смртној опасности.
Песма. Псалам синова Корејевих. Начелнику певачком, да се пева уза свиралу. Наук Емана од племена Зарина.
1Господе Боже, Спаситељу мој,дању вичем и ноћу пред Тобом.2Нек изађе преда Те молитва моја,пригни ухо своје к јауку мом;3Јер је душа моја пуна јада,и живот се мој примаче паклу.4Изједначих се с онима који у гроб одлазе,постадох као човек без силе,5Као међу мртве бачен,као убијени, који леже у гробу,којих се више не сећаш,и који су од руке Твоје далеко.6Метнуо си ме у јаму најдоњу,у таму, у бездану.7Отежа ми гнев Твој,и свима валима својим удараш ме.8Удаљио си од мене познанике моје,њима си ме омразио;затворен сам, и не могу изаћи.9Око моје усахну од јада,вичем Те, Господе, сав дан,пружам к Теби руке своје.10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса?Или ће мртви устати и Тебе славити?11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја,и истина Твоја у труљењу?12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја,и правду Твоју где се све заборавља?13Али ја, Господе, к Теби вичем,и јутром молитва моја срета Те.14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју,и одвраћаш лице своје од мене?15Мучим се и издишем од удараца,подносим страхоте Твоје,без надања сам.16Гнев Твој стиже ме,страхоте Твоје раздиру ме.17Оптечу ме сваки дан као вода,стежу ме одсвуда.18Удаљио си од мене друга и пријатеља;познаници моји сакрили су се у мрак.