Псалми Давидови74
Молба за помоћ кад се страшно опустоши светиња.
Наук Асафов.
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго;дими се гнев Твој на овце паше Твоје?2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине,искупио себи у наследну државу,горе Сиона, на којој си се населио.3Подигни стопе своје на старе развалине:све је разрушио непријатељ у светињи.4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих,своје обичаје постављају место наших обичаја.5Видиш, они су као онај који подиже секируна сплетене гране у дрвета.6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.7Огњем сажегоше светињу Твоју;на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим.Попалише сва места сабора Божијих на земљи.9Обичаја својих не видимо, нема више пророка,и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.10Докле ће се, Боже, ругати насилник?Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?11Зашто устављаш руку своју и десницу своју?Пружи из недара својих, и истреби их.12Боже, царе мој,који од старине твориш спасење посред земље!13Ти си силом својом раскинуо море,и сатро главе воденим наказама.14Ти си размрскао главу крокодилу,дао га онима који живе у пустињи да га једу.15Ти си отворио изворе и потоке,Ти си исушио реке које не пресишу.16Твој је дан и Твоја је ноћ,Ти си поставио звезде и сунце.17Ти си утврдио све крајеве земаљске,лето и зиму Ти си уредио.18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу,и народ безумни не мари за име Твоје.19Не дај зверима душу грлице своје,немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.20Погледај на завет;јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.21Невољник нек се не врати срамотан,ништи и убоги нека хвале име Твоје.22Устани, Боже, брани ствар своју,опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!23Не заборави обести непријатеља својих,вике, коју једнако дижу противници Твоји!