Псалми Давидови42
Жудња за светињом у туђој земљи.
Начелнику певачком. Наук синова Корејевих.
1Као што кошута тражи потоке,тако душа моја тражи Тебе, Боже!2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога,кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?3Сузе су ми хлеб дан и ноћ,кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?4Душа се моја проливакад се опомињем како сам ходио сред многог људства,ступао у дом Божји,а људство празнујући певаше и подвикиваше.5Што си клонула, душо моја,и што си жалосна?Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити,Спаситеља мог и Бога мог.6Клонула је у мени душазато што Те помињем у земљи јорданској,на Ермону, на гори малој.7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих;све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.8Дању је јављао Господ милост своју,а ноћу Му је песма у мене,молитва Богу живота мог.9Рећи ћу Богу, граду свом:Зашто си ме заборавио?Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?10Који ми пакосте, пребијајући кости моје,ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?11Што си клонула, душо моја,и што си жалосна?Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити,Спаситеља мог и Бога мог.