Прорицање о царству сина Божијег и о победи над његовим непријатељима.
1Зашто се буне народии племена помишљају залудне ствари?2Устају цареви земаљски,и кнезови се скупљајуна Господа и на помазаника Његовог.3„Раскинимо свезе њиховеи збацимо са себе јарам њихов.”4Онај, што живи на небесима, смеје се,Господ им се подсмева.5Па им говори у гневу своми јарошћу својом збуњује их:6„Ја сам помазао цара свог на Сиону,на светој гори својој.”7Казаћу наредбу Господњу;Он рече мени: „Ти си син мој, ја те сад родих.8Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство,и крајеве земаљске теби у државу.9Ударићеш их гвозденом палицом;разбићеш их као лончарски суд.”10Сад, цареви, оразумите се;научите се судије земаљске!11Служите Господу са страхом,и радујте се с трепетом.12Поштујте сина, да се не разгневи,и ви не изгинете на путу свом;јер ће се гнев Његов брзо разгорети.Благо свима који се у Њ уздају!