Псалми Давидови142
Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију.
Наук Давидов. Молитва, кад беше у пећини.
1Гласом својим ка Господу вичем,гласом својим Господу се молим.2Изливам пред Њим мољење своје,тугу своју пред Њим казујем,3Кад изнемогне у мени дух мој.Ти знаш стазу моју.На путу, којим ходим,сакрише ми замку.4Погледам надесно,и видим да ме нико не зна;нестаде ми уточишта,нико не мари за душу моју.5Вичем к Теби, Господе;велим: Ти си уточиште моје,део мој на земљи живих.6Чуј тужњаву моју;јер се мучим веома.Избави ме од оних који ме гоне,јер су јачи од мене.7Изведи из тамнице душу моју,да славим име Твоје.Око мене ће се скупити праведници,кад ми учиниш добро.