Псалми Давидови137

Туговање заробљених у Вавилону.

1На водама вавилонскимсеђасмо и плакасмоопомињући се Сиона.2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.3Онде искаху који нас заробишеда певамо,и који нас оборишеда се веселимо:„Певајте нам песму сионску.”
4Како ћемо певати песму Господњуу земљи туђој?5Ако заборавим тебе, Јерусалиме,нека ме заборави десница моја.6Нека прионе језик мој за уста моја,ако тебе не успамтим,ако не уздржим Јерусалимасврх весеља свог.
7Напомени, Господе, синовима Едомовимдан јерусалимски,кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.8Кћери вавилонска, крвницо,благо ономе ко ти платиза дело које си нама учинила!9Благо ономе који узме и разбиједецу твоју о камен.