Псалми Давидови10

Јадиковање због нестизања Божије помоћи против обести безбожникове и молитва за спасење подјармљених.

1Зашто, Господе, стојиш далеко,кријеш се кад је невоља?
2С охолости безбожникове мучи се убоги;хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.3Јер се безбожник дичи жељом душе своје,грабљивца похваљује.4Безбожник у обести својој не мари за Господа:„Он не види”.Нема Бога у мислима његовим.5Свагда су путеви његови криви;за судове Твоје не зна;на непријатеље своје неће ни да гледа.6У срцу свом каже: Нећу посрнути;зло неће доћи никад.7Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде,под језиком је његовим мука и погибао.8Седи у заседи иза куће;у потаји убија правога;очи његове вребају убогога.9Седи у потаји као лав у пећини;седи у заседи да ухвати убогога;хвата убогога увукавши га у мрежу своју.10Притаји се, прилегне,и убоги падају у јаке нокте његове.11Каже у срцу свом:„Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.”
12Устани Господе!Дигни руку своју,не заборави невољних.13Зашто безбожник да не мари за Богаговорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?14Ти видиш;јер гледаш увреде и мукеи пишеш их на руци.Теби предаје себе убоги;сироти Ти си помоћник.15Сатри мишицу безбожном и злом,да се тражи и не нађе безбожност његова.
16Господ је цар свагда, довека,нестаће незнабожаца са земље његове.17Господе! Ти чујеш жеље ништих;утврди срце њихово;отвори ухо своје,18Да даш суд сироти и невољнику,да престану гонити човека са земље.