1Премудрост сазида себи кућу,и отеса седам ступова;2Покла стоку своју,раствори вино своје,и постави сто свој.3Посла девојке своје,те зове сврх висина градских:4Ко је луд, нека се уврати овамо.И безумнима вели:5Ходите, једите хлеба мог,и пијте вино које сам растворила.6Оставите лудост и бићете живи,и идите путем разума.7Ко учи подсмевача, прима срамоту;и ко кори безбожника, прима руг.8Не карај подсмевача да не омрзне на те;карај мудра, и љубиће те.9Кажи мудроме, и биће још мудрији;поучи праведног, и знаће више.10Почетак је мудрости страх Господњи,и знање је светих ствари разум.11Јер ће се мном умножити дани твојии додаће ти се године животу.12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар;ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.13Жена безумна плаха је,луда и ништа не зна;14И седи на вратима од куће својена столици, на висинама градским,15Те виче оне који пролазе,који иду право својим путем:16Ко је луд? Нека се уврати овамо.И безумном говори:17Вода је крадена слатка,и хлеб је сакривен угодан.18А он не зна да су онде мртвации у дубоком гробу да су званице њене.