1Ја сам човек који видех мукуод прута гнева Његовог.2Одведе ме и оправи ме у таму,а не на видело.3Само се на ме обраћа,обраћа руку своју по вас дан.4Учини, те ми остаре тело и кожа,потре кости моје.5Зазида ме,и опточи ме жучју и муком.6Посади ме у тамукао умрле одавна.7Огради ме да не изађем,и метну на ме тешке окове.8Кад вичем и вапим,одбија молитву моју.9Загради путеве моје тесаним каменом,и преврати стазе моје.10Поста ми као медвед у заседи,као лав у потаји.11Помете путеве моје,и раздре ме, и уништи ме.12Натеже лук свој,и метну ме стрели за белегу.13Устрели ме у бубрегестрелама из тула свог.14Постах подсмех свему народу своми песма њихова по вас дан.15Насити ме горчином,опоји ме пеленом.16Поломи ми зубе камењем,ували ме у пепео.17Удаљио си душу моју од мира,заборавих добро.18И рекох:Пропаде сила моја и надање моје од Господа.19Опомени се муке моје и јада мог,пелена и жучи.20Душа се моја опомиње без престанка,и поништила се у мени.21Али ово напомињем срцу свом,те се надам:22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим,јер милосрђа Његовог није нестало.23Понавља се свако јутро;велика је вера твоја.24Господ је део мој, говори душа моја;зато ћу се у Њега уздати.25Добар је Господ онима који га чекају,души, која га тражи.26Добро је мирно чекати спасење Господње.27Добро је човеку носити јарам за младости своје.28Сам ће седети и ћутати,јер Бог метну бреме на њ.29Метнуће уста своја у прах,еда би било надања.30Подметнуће образ свој ономе који га бије,биће сит срамоте.31Јер Господ не одбацује за свагда.32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловатиради мноштва милости своје.33Јер не мучи из срца свогни цвели синове човечје.34Кад газе ногама све сужње на земљи,35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,36Кад чине криво човеку у парници његовој,не види ли Господ?37Ко је рекао што и збило се,а Господ да није заповедио?38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?39Зашто се тужи човек жив,човек на кар за грехе своје?40Претражимо и разгледајмо путе своје,и повратимо се ка Господу.41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.42Згрешисмо и непокорни бисмо;Ти не прашташ.43Обастро си се гневом, и гониш нас,убијаш и не жалиш.44Обастро си си се облакомда не продре молитва.45Начинио си од нас сметлиштеи одмет усред тих народа.46Разваљују уста своја на нассви непријатељи наши.47Страх и јама задеси нас,пустошење и затирање.48Потоци теку из очију мојихради погибли кћери народа мог.49Очи моје лију сузе без престанка,јер нема одмора,50Докле Господ не погледаи не види с неба.51Око моје мучи ми душуради свих кћери града мог.52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.53Свалише у јаму живот моји набацаше камење на ме.54Дође ми вода сврх главе;рекох: Погибох!55Призивах име Твоје, Господе,из јаме најдубље.56Ти чу глас мој;не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.57Приступао си кад Те призивах,и говорио си: Не бој се.58Расправљао си, Господе, парбу душе моје,и избављао си живот мој.59Видиш, Господе, неправду која ми се чини;расправи парбу моју.60Видиш сву освету њихову,све што ми мисле.61Чујеш руг њихов, Господе,све што ми мисле,62Шта говоре они који устају на меи шта намишљају против мене по вас дан.63Види, кад седају и кад устају,ја сам им песма.64Плати им, Господе,по делима руку њихових.65Подај им упорно срце,проклетство своје.66Гони их гневом,и истреби их испод небеса Господњих.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.