1И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:2Благосиљајте Господашто учини освету у Израиљуи што народ драговољно приста.3Чујте цареви, слушајте кнезови;ја, ја ћу Господу певати,попеваћу Господу Богу Израиљевом.4Господе! Кад си силазио са Сира,кад си ишао из поља едомског,земља се тресаше,и небеса капаху, облаци капаху водом.5Брда се растапаху пред Господом;тај Синај пред ГосподомБогом Израиљевим.6За времена Самегара сина Анатовог,за времена Јаиљиногнеста путева,и који иђаху стазама,иђаху кривим путевима.7Неста села у Израиљу, неста их,докле не настах ја, Девора,докле не настах мајка Израиљу.8Он изабра нове богове,тада рат беше на вратима;виђаше ли се штит или копљемеђу четрдесет хиљада у Израиљу?9Срце се моје привило к управитељима Израиљевим,који драговољно присташе између народа.Благосиљајте Господа.10Који јашете на белим магарицама,који седите у судуи који ходите по путевима,приповедајте.11Престала је праска стрељачкана местима где се вода црпе;онде нека приповедају правду Господњу,правду к селима његовим у Израиљу;тада ће народ Господњи силазити на врата.12Устани, устани, Деворо;устани, устани, запевај песму;устани, Вараче,води у ропство робље своје, сине Авинејемов.13Сада ће потлачени овладати силнима из народа;Господ ми даде да владам силнима.14Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике;за тобом беше Венијамин с народом твојим;од Махира изиђоше који постављају законе,а од Завулона писари.15И кнезови Исахарови бише с Девором,Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше.У делу Рувимовомбеху људи високих мисли.16Што си седео међу торовимаслушајући како блеје стада?У делу Рувимовомбеху људи високих мисли.17Галад оста с оне стране Јордана;а Дан што се забави код лађа;Асир зашто седе на брегу морскоми у кршевима својим оста?18Завулон је народ који даде душу своју на смрт,тако и Нефталим, на високом пољу.19Дођоше цареви, бише се;бише се цареви хананскиу Танаху на води мегидској;али ни мрве сребра не добише.20С неба се војева,звезде с места својих војеваше на Сисару.21Поток Кисон однесе их,поток Кадимин, поток Кисон;погазила си, душо моја, снажно.22Тада изотпадаше коњима копитаод терања јунака њихових.23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи,проклињите становнике његове;јер не дођоше у помоћ Господу,у помоћ Господу с јунацима.24Да је благословена мимо жене Јаиљажена Евера Кенејина;мимо жене у шаторима да је благословена.25Заиска воде, млека му даде,у господској здели донесе му павлаку.26Левом руком маши се за колаца десном за маљ ковачки,и удари Сисару, размрска му главу;прободе и проби му слепе очи.27Међу ноге њене сави се, паде,леже, међу ноге њене сави се,паде где се сави, онде паде мртав.28С прозора гледаше мајка Сисарина,и кроз решетку викаше:Што се тако дуго не враћају кола његова?Што се тако полако мичу точкови кола његових?29Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој,а и сама одговараше себи:30Нису ли нашли? Не деле ли плен?По једну девојку, по две девојке на сваког.Плен шарен Сисари, плен шарен, везен;шарен, везен с обе стране,око врата онима који запенише.31Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе;а који те љубе да буду као сунцекад излази у сили својој.И земља би мирна четрдесет година.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.