Read Књига о Јову 9

Књига о Јову9

Јовов други говор: са Свемогућим се не може нико препирати.

¹А Јов одговори и рече:

²Заиста, знам да је тако;јер како би могао човек бити прав пред Богом?³Ако би се хтео прети с Њим,не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.⁴Мудар је срцем и јак снагом;ко се је опро Њему и био срећан?⁵Он премешта горе, да нико и не опази;превраћа их у гневу свом;⁶Он креће земљу с места њеногда јој се ступови дрмају;⁷Он кад запрети сунцу, не излази;Он запечаћава звезде;⁸Он разапиње небо сам,и гази по валима морским;⁹Он је начинио звездекола и штапе и влашиће и друге југу у дну;¹⁰Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне,којима нема броја.¹¹Гле, иде мимо мене, а ја не видим;прође, а ја га не опазим.¹²Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати?Ко ће Му казати: Шта радиш?

¹³Бог не устеже гнева свог,падају пода Њ охоли помоћници.¹⁴А како би Му ја одговараои бирао речи против Њега?¹⁵Да сам и прав, нећу Му се одговорити,ваља да се молим судији свом.¹⁶Да Га зовем и да ми се одзове,још не могу веровати да је чуо глас мој.¹⁷Јер ме је вихором сатрои задао ми много рана низашта.¹⁸Не да ми да одахнем,него ме сити горчинама.¹⁹Ако је на силу, гле, Он је најсилнији;ако на суд, ко ће ми сведочити?²⁰Да се правдам, моја ће ме уста осудити;да сам добар, показаће да сам неваљао.²¹Ако сам добар, нећу знати за то;омрзао ми је живот мој.²²Свеједно је;зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.²³Кад би још убио бич наједанпут!Али се смеје искушавању правих.²⁴Земља се даје у руке безбожнику;лице судија њених заклања;ако не Он, да ко?

²⁵Али дани моји бише бржи од гласника;побегоше, не видеше добра.²⁶Прођоше као брзе лађе,као орао кад лети за храну.²⁷Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју,оставићу гнев свој и окрепићу се;²⁸Страх ме је од свих мука мојих,знам да ме нећеш оправдати.²⁹Бићу крив;зашто бих се мучио узалуд?³⁰Да се измијем водом снежницом,и да очистим сапуном руке своје,³¹Тада ћеш ме замочити у јамуда се гаде на ме моје хаљине.³²Јер није човек као јада Му одговарам,да идем с Њим на суд;³³Нити има међу нама кметада би ставио руку своју међу нас двојицу.³⁴Нека одмакне од мене прут свој,и страх Његов нека ме не страши;³⁵Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати;јер овако не знам за себе.