Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
1А Јов одговори и рече:2Да, ви сте људи,и с вама ће умрети мудрост.3И ја имам срце као и ви,нити сам гори од вас;и у кога нема тога?4На подсмех сам пријатељу свом,који кад зове Бога одазове му се;на подсмех је праведни и добри.5Бачен је луч по мишљењу срећногонај који хоће да попузне.6Мирне су колибе лупешке,и без страха су који гневе Бога,њима Бог даје све у руке.7Запитај стоку, научиће те;или птице небеске, казаће ти.8Или се разговори са земљом, научиће те,и рибе ће ти морске приповедити.9Ко не зна од свега тогада је рука Господња то учинила?10Коме је у руци душа свега живоги дух сваког тела човечијег.11Не распознаје ли ухо речикао што грло куша јело?12У старца је мудрост,и у дугом веку разум.13У Њега је мудрост и сила,у Њега је савет и разум.14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити;затвори човека, и не може се отворити.15Гле, устави воде, и пресахну;пусти их, и испреврћу земљу.16У Њега је јачина и мудрост,Његов је који је преварен и који вара.17Он доводи саветнике у лудило,и судије обезумљује.18Он разрешује појас царевима,и опасује бедра њихова.19Он доводи кнезове у лудило,и обара јаке.20Он узима беседу речитима,и старцима узима разум.21Он сипа срамоту на кнезове,и распасује јунаке.22Он открива дубоке ствари испод таме,и изводи на видело сен смртни.23Он умножава народе и затире их,расипа народе и сабира.24Он одузима срце главарима народа земаљских,и заводи их у пустињу где нема пута,25Да пипају по мраку без видела,и чини да тумарају као пијани.