Read Књига пророка Јеремије 20

Књига пророка Јеремије20

Злостављање од Пасхора, Јеремија прориче Вавилонско ропство, и јада се што је постао пророк.

¹А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи.²И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи.³А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив.⁴Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.⁵И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон.⁶И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.

⁷Наговарао си ме, Господе,и дадох се наговорити;био си јачи од менеи надвладао си ме;на подсмех сам сваки дан,свак ми се подсмева.⁸Јер од кад говорим, вапим,ради насиља и пустошења вичем,јер ми је реч Господња на поругуи на подсмех сваки дан.⁹И рекох: Нећу Га више помињати,нити ћу више говорити у име Његово;али би у срцу мом као огањ разгорео,затворен у костима мојим,и уморих се задржавајући га,и не могох више.¹⁰Јер чујем поруге од многих, страх од свуда:Прокажите да прокажемо;сви који беху у миру са мном,вребају да посрнем:Да ако се превари,те ћемо га надвладати и осветићемо му се.¹¹Али је Господ са мномкао страшан јунак;зато они који ме гоне спотакнуће сеи неће надвладати;посрамиће се врло;јер неће бити срећни,срамота вечна неће се заборавити.¹²Зато, Господе над војскама,који кушаш праведника,који видиш бубреге и срце,дај да видим Твоју освету на њима,јер Теби казах парбу своју.

¹³Певајте Господу, хвалите Господа,јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.

¹⁴Проклет да је дан у који се родих!Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!¹⁵Проклет да је човек који јави оцу моми врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.¹⁶И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао!Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,¹⁷Што ме не усмрти у утроби материнојда би ми мати моја била гроб,и утроба њена да би остала до века трудна.¹⁸Зашто изиђох из утробеда видим муку и жалости да се сврше у срамоти дани моји?