Read Књига пророка Јеремије 14

Књига пророка Јеремије14

Објављивање суше и глади.

¹Реч Господња која дође Јеремији о суши.

²Јуда тужи, и врата су му жалосна;леже на земљи у црно завити;вика из Јерусалима подиже се.³Највећи између њих шаљу најмање на воду;дошавши на студенце не налазе воде,враћају се с празним судовима својим,стиде се и сраме се и покривају главу своју.⁴Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи;зато се тежаци стиде и покривају главу своју.⁵И кошута у пољу оставља младе своје,јер нема траве.⁶И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви,очи им ишчилеше,јер нема траве.

⁷Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе,учини ради имена свог;јер је много одмета наших,Теби сагрешисмо.⁸Надо Израиљева!Спаситељу његов у невољи!Зашто си као туђин у овој земљии као путник који се сврати да преноћи?⁹Зашто си као уморан човек,као јунак, који не може избавити?Та, Ти си усред нас, Господе,и име је Твоје призвано на нас;немој нас оставити.

¹⁰Овако говори Господ за народ овај:Мило им је да се скитају,не устављају ноге своје,зато нису мили Господу;сада ће се опоменути безакоња њиховаи походиће грехе њихове.

¹¹Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.¹²Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.

¹³Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.¹⁴А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.¹⁵Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.¹⁶А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.

¹⁷Реци им дакле ову реч:Нека очи моје лију сузе дању и ноћуи нека не престају,јер девојка, кћи мог народа сатре се веома,од ударца прељутог.¹⁸Ако изиђем у поље, ето побијених мачем;ако уђем у град, ето изнемоглих од глади;јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.

¹⁹Еда ли си сасвим одбацио Јуду?Еда ли је омрзао души Твојој Сион?Зашто си нас ударио тако да нам нема лека?Чекасмо мир, али нема добра;и време да оздравимо, а гле, страх.²⁰Признајемо, Господе, злоћу своју,безакоње отаца својих,згрешили смо Ти.²¹Немој нас одбацити ради имена свог;немој наружити престола славе своје,опомени се завета свог с нама,немој га укинути.²²Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд?Или небеса, дају ли ситан дажд?Ниси ли Ти то, Господе Боже наш?Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.