Књига пророка Јеремије1
Јеремија позван за пророка.
1Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,2коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,3и у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.4И дође ми реч Господња говорећи:5Пре него те саздах у утроби, знах те;и пре него изиђе из утробе, посветих те;за пророка народима поставих те.6А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.7А Господ ми рече:Не говори: Дете сам;него иди куда те год пошаљем,и говори шта ти год кажем.8Не бој их се,јер сам ја с тобом да те избављам,говори Господ.9И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ:
Ето, метнух речи своје у твоја уста.10Види, постављам те данас над народима и царствимада истребљујеш и обараш,и да затиреш и раскопаваш,и да градиш и да садиш.11После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.12Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.13Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.14Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.15Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.16И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.17Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.18Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.19Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.