1Послушајте ме који идете за правдом,који тражите Господа;погледајте стену из које сте исечени,и дубоку јаму из које сте ископани;2Погледајте Аврама, оца свог,и Сару, која вас је родила,како га инокосног позвахи благослових га и умножих га.3Јер ће Господ утешити Сион,утешиће све развалине његове,и пустињу његову учиниће да буде као Едеми пустош његова као врт Господњи,радост ће се и весеље налазити у њему,захваљивање и певање.4Послушај ме, народе мој,и чуј ме, роде мој;јер ће закон од мене изаћии суд свој поставићу да буде видело народима.5Близу је правда моја,изаћи ће спасење моје,и мишице ће моје судити народима;мене ће острва чекатии у моју ће се мишицу уздати.6Подигните к небу очи својеи погледајте доле на земљу;јер ће небеса ишчезнути као дими земља ће као хаљина оветшати,и који на њој живе помреће такође;а спасење ће моје остати довека,а правде моје неће нестати.7Послушајте ме који знате правду,народе, коме је у срцу закон мој.Не бојте се ружења људскоги од хуљења њиховог не плашите се.8Јер ће их мољац изјести као хаљину,и као вуну изјешће их црв;а правда моја остаје довекаи спасење моје од колена на колено.9Пробуди се, пробуди се,обуци се у силу, мишицо Господња;пробуди се као у старо време,за нараштаја прошлих;ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?10Ниси ли ти исушила море,воду бездана великог,од дубине морске начинила путда прођу избављени?11Тако они које искупи Господнека се врате и дођу у Сион певајући,и весеље вечно нека буде над главом њиховом;радост и весеље нека задобију,а жалост и уздисање нека бежи.12Ја, ја сам утешитељ ваш;ко си ти да се бојиш човека смртноги сина човечјег, који је као трава?13И заборавио си Бога Творца свог,који је разапео небеса и основао земљу?И једнако се бојиш сваки дангнева оног који те притешњује кад се спрема да затире?А где је гнев оног који притешњује?14Брзо ће се опростити сужањ,неће умрети у јами,нити ће бити без хлеба.15Јер сам ја Господ Бог твој,који раскидам море,да валови његови буче;Господ над војскама име ми је.16Ја ти метнух у уста речи својеи сеном руке своје заклоних те,да утврдим небеса и оснујем земљу,и кажем Сиону: Ти си мој народ.17Пробуди се, пробуди се,устани, Јерусалиме!Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог,пио си, и талог из страшне чаше испио си.18Од свих синова које је родиониједан га није водио,и од свих синова које је отхраниониједан га није прихватио за руку.19Ово те двоје задеси;ко те пожали?Пустош и расап, и глад и мач;ко ће те утешити?20Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улицакао биво у мрежипуни гнева Господњег,и карања Бога твог.21Зато чуј ово, невољни,и пијани, не од вина.22Овако вели Господ твој,Господ и Бог твој, који брани свој народ:Ево узимам из твоје руке чашу страшну,талог у чаши гнева свог;нећеш више пити.23Него ћу је дати у руке онима који те муче,који говорише души твојој:Сагни се да пређемо,и ти си им подметао леђа своја да буду као земљаи као улица онима који прелазе.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.