1Сиђи и седи у прах, девојко,кћери вавилонска;седи на земљу, нема престола,кћери халдејска;јер се нећеш више звати нежна и љупка.2Узми жрвње, и мељи брашно,откриј косу своју,изуј се, загали ноге,иди преко река.3Откриће се голотиња твоја,и видеће се срамота твоја;осветићу се,и нико ми неће сметати.4Име је Избавитељу нашем Господ над војскама,Светац Израиљев.5Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска;јер се нећеш више звати госпођа царствима.6Разгневих се на народ свој,оскврних наследство својеи предадох га теби у руке;а ти им не показа милост;на старце си метала претешки јарам свој;7И говорила си:Довека ћу бити госпођа;али никад ниси то узимала на ум,нити си помишљала шта ће бити на послетку.8Сада дакле чуј ово,која живиш у сластимаи без бриге седиши говориш у срцу свом:Ја сам, и нема друге осим мене,нећу бити удовица нити ћу осиротети.9То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан,да осиротиш и обудовиш,доћи ће ти потпуно,ради мноштва чини твојихи ради велике силе чарања твог.10Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи:Нико ме не види.Мудрост твоја и знање твоје преварише те,те си говорила у срцу свом:Ја сам, и осим мене нема друге.11Зато ће доћи на те зло,а нећеш знати одакле излази,и попашће те невоља,да је нећеш моћи одбити,и доћи ће на те уједанпут погибао,за коју нећеш знати.12Стани сада с врачањем својими с мноштвом чини својих,око којих си се трудила од младости своје,не би ли се помогла,не би ли се окрепила.13Уморила си се од мноштва намера својих;нека стану сада звездари,који гледају звезде,који проричу сваког месеца,и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.14Гле, они су као плева,огањ ће их спалити,ни сами себе неће избавити из пламена;неће остати угља да се ко огреје,ни огња да би се поседело код њега.15Такви ће бити они с којима си се трудилаи с којима си трговала од младости своје,разбећи ће се сваки на своју страну;неће бити никога да те избави.
expand_more
The books couldn't be loaded. Check your connection and try again.