Књига пророка Авакума3

Пророкова молитва пуна радосног поуздања.

1Молитва пророка Авакума; за певање.
2Господе, чух реч Твоју,и уплаших се;Господе, дело своје усред година сачувај у животу,усред година објави га,у гневу сети се милости.3Бог дође од Теманаи Светац с горе Фарана;слава Његова покри небесаи земља се напуни хвале Његове.4Светлост Му беше као сунце,зраци излажаху Му из руку,и онде беше сакривена сила Његова.5Пред Њим иђаше помор,и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.6Стаде, и измери земљу,погледа и разметну народе,распадоше се вечне горе,слегоше се хумови вечни;путеви су Му вечни.7Видех шаторе етиопске у муци,устрепташе завеси земљи мадијанској.8Еда ли се на реке разгневи Господ?Еда ли се на реке распали гнев Твој?На море јарост Твоја,кад си појездио на коњима својими на колима својим за спасење?9Помоли се лук Твојкао што си се заклео племенима;раздро си земљу за реке.10Видеше Те горе и уздрхташе,поводањ навали;бездана пусти глас свој,увис подиже руке своје.11Сунце и месец стадоше у стану свом,идоше према светлости Твоје стреле,према севању сјајног копља Твог.12Срдито си ишао по земљи,гневно си газио народе.13Изашао си на спасење народу свом,на спасење с помазаником својим;размрскао си главу кући безбожничкојдо врата откривши темељ.14Његовим копљима пробио си главу селима његовимкад наваљиваху као вихор да ме разаспу,радоваху секао да ће прождрети сиромаха у потаји.15Ишао си по мору на коњима својим,по гомили многе воде.
16Чух, и утроба се моја усколеба,усне ми уздрхташе на глас,у кости ми уђе трулеж,и устресох се на месту свом;како ћу почивати у дан невоље,кад дође на народ који ће га опустошити.
17Јер смоква неће цвасти,нити ће бити рода на лози виновој;род ће маслинов преварити,и њиве неће дати хране,оваца ће нестати из тора,и говеда неће бити у обору.18Али ћу се ја радовати у Господу,веселићу се у Богу спасења свог.19Господ је Господ сила моја,и даће ми ноге као у кошуте,и водиће ме по висинама мојим.Начелнику певачком уз жице моје.