Прва књига Мојсијева која се зове Постање3
Први грех, проклетство и прво обрицање.
1Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?2А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;3само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.4А змија рече жени: Нећете ви умрети;5него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.6И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.7Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.8И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.9А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?10А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.11А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?12А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.13А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.14Тада рече Господ Бог змији:Кад си то учинила,да си проклета мимо свако живинчеи мимо све звери пољске;на трбуху да се вучеши прах да једеш до свог века.15И још мећем непријатељство између тебе и женеи између семена твог и семена њеног;оно ће ти на главу стајатиа ти ћеш га у пету уједати.16А жени рече:
Теби ћу многе муке задати кад затрудниш,с мукама ћеш децу рађати,и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог,и он ће ти бити господар.17Па онда рече Адаму:
Што си послушао женуи окусио с дрвета с ког сам ти забраниорекавши да не једеш с њега,земља да је проклета с тебе,с муком ћеш се од ње хранити до свог века;18Трње и коров ће ти рађати,а ти ћеш јести зеље пољско;19Са знојем лица свог јешћеш хлеб,докле се не вратиш у земљу од које си узет;јер си прах, и у прах ћеш се вратити.20И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.21И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.22И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.23И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;24и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.