Књига пророка Језекиља19
Израиљ је ојађена лавица, лоза осушена.
1А ти наричи за кнезовима Израиљевим;2и реци:Шта беше мати твоја?Лавица; међу лавовима лежаше,млад своју међу лавовима храњаше.3И отхрани једно младо своје,и поста лавић,и научив се ловити ждераше људе.4И чуше народи за њ;ухвати се у јаму њихову,и одведоше га у веригама у земљу мисирску.5А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде,узе једно младо своје, и учини од њега лавића.6И он идући међу лавовима поста лавић,и научи се ловитии ждераше људе.7И позна дворе њихове,и пустошаше градове њиховетако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.8И усташе на њ народи из околних земаља,и разапеше му мрежу своју,и ухвати се у јаму њихову.9И метнуше га у крлетку у веригама,и одведоше га цару вавилонском,и метнуше га у градда му се више не чује глас по горама Израиљевим.10Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза,посађена крај воде,родна и граната беше од многе воде.11И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку,и растом својим узвиси се изнад густих грана,и би наочита висином својом,мноштвом грана својих.12Али би ишчупана у гневуи на земљу бачена,и устока осуши род њен;поломише се и посушише се јаки прутови њени;огањ их прождре.13А сада је посађена у пустињи,у земљи сувој и безводној.14И изађе огањ из прута грана њенихи прождре род њенда нема на њој прута јакогза палицу владалачку.То је нарицање, и биће нарицање.