Knjiga Postanka48
Jakov posinjuje i blagoslivlja Josipove sinove
1Poslije poručiše Josipu: »Otac ti je bolestan.« Tada uze on sa sobom oba svoja sina: Manašeja i Efrajima.2Kad javiše Jakovu: »Sin tvoj Josip dolazi k tebi«, skupi Izrael svoje snage i sjede u postelji.3I reče Jakov Josipu: »Bog svemogući objavi mi se u Luzu u kanaanskoj zemlji i blagoslovi me,4i reče mi: Učinit ću te plodnim i umnožit ću te i učinit ću te mnoštvom naroda i dat ću ovu zemlju tvojemu potomstvu nakon tebe u vječna vremena.5A sada oba tvoja sina, što ti se rodiše u egipatskoj zemlji prije nego dođoh k tebi u Egipat, neka budu kao da su moja! Efrajim i Manaše neka budu moji kao Ruben i Šimun!6A djeca koju si dobio poslije njih neka budu tvoja! Neka se po imenu jednoga od obojice svoje braće zovu u svom nasljedstvu!7Kad dođoh iz Padana, umre mi Rahela u kanaanskoj zemlji na putu, kad je još samo malo bilo puta do Efrate, i ja je pokopah tamo na putu u Efratu, a to je Betlehem«.8Kad Izrael vidje sinove Josipove, upita: »Tko su ovi?«9Josip odgovori svom ocu: »To su moji sinovi, što mi ih Bog darova ovdje.«Tada on reče: »Privedi ih k meni, da ih blagoslovim!«10Oči Izraela bile su, naime, oslabile zbog starosti, tako da nije više mogao dobro vidjeti. Kad mu ih privede, poljubi ih i zagrli.11Onda reče Izrael Josipu: »Nisam mislio da ću te opet vidjeti; a eto, Bog mi još dade da vidim tvoje potomke.«12Nato ih Josip odmače opet od njegovih koljena i prignu se pred njim sve do zemlje.13Potom uze Josip obojicu, Efrajima svojom desnicom, tako da je stajao Izraelu slijeva, i Manašea svojom ljevicom, tako da je stajao Izraelu zdesna, i povede ih k njemu.14Izrael pruži svoju desnicu i stavi je na glavu Efrajimovu, premda je ovaj bio mlađi, i ljevicu na glavu Manašeovu držeći prekrižene svoje ruke, makar je Manaše bio prvorođenac.15Tada blagoslovi Josipa riječima:»Bog pred čijim su licem hodilimoji oci Abraham i Izak,Bog, koji mi je bio pastirod prvoga mojega daha sve do dana današnjega,16Anđeo, koji me je izbavljao iz svake nevolje,neka blagoslovi ove dječake!U njima neka moje imei ime mojih otaca Abrahama i Izakanadalje živi!Neka postanu mnogobrojnii neka se množe na zemlji!«17Kad vidje Josip da otac njegov stavi svoju desnu ruku na glavu Efrajimovu, ne bi mu to drago pa prihvati očevu ruku da je premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.18Pritom reče Josip ocu: »Ne tako, oče moj! Ovaj je prvorođenac. Stavi svoju desnicu na njegovu glavu!«19Ali njegov otac ne htjede i reče: »Znam dobro, sine moj, znam dobro! I on će postati narod, i on će biti moćan; ali će mlađi brat biti veći od njega i potomci će njegovi postati mnoštvo narodâ.«20Blagoslov svoj nad njima završi riječima: »Imenima vašim blagoslivljat će Izraelci i govorit će: Bog neka te učini kao Efrajima i Manašea!« Tako dakle pretpostavi Efrajima Manašeu.21Tada reče Izrael Josipu: »Evo, ja ću umrijeti. Ali Bog će biti s vama i odvest će vas natrag u zemlju vaših otaca.22A ja tebi dajem jedan dio zemlje više nego tvojoj braći, što ga oduzeh Amorejcima mačem i lukom.«
Croatian Bible Society