Izaija2
Mesijansko kraljevstvo istine i mira
1Objava koju je primio Izaija, Amosov sin, o Judi i Jeruzalemu.2Na kraju danâ dogodit će seda će utvrđena gora s Gospodnjom kućombiti kao glava gorama,uzvišena iznad visina.3Tada će grnuti k njoj svekoliki narodi.Mnogi će narodi ići tamo i govoriti:»Dođite da idemo na Gospodnju goru,u kuću Boga Jakovljeva!Neka nas on uči svojim putovima!Mi želimo hoditi njegovim stazama!«Jer nauk izlazi sa Sionai Gospodnja riječ od Jeruzalema.4On sudi među narodima,govori pravicu mnogim narodima.Oni prekivaju svoje mačeve u plugove,svoja koplja u srpove.Više ne diže mač narod protiv naroda.Više se ne uči ratu.5Dakle, kućo Jakovljeva!Zaputimo se u Gospodnjoj svjetlosti!Kazneni sud nad ohološću Jude
6Ali ti si odbacio svoj narod,Jakovljevu kuću;jer su puni vračara s Istokai gatalaca kao Filistejci.Idu ruku pod ruku s tuđincima.7Puna je njihova zemlja srebra i zlata.Nema broja njihovu blagu.Puna je njihova zemlja konja.Nema broja njihovim kolima.8Puna je njihova zemlja idola.Klanjaju se djelu svojih ruku,što ga napraviše njihovi prsti.9Pregiba se čovjek, ponižava se muž.Ne ćeš im oprostiti.10Zavuci se u kamene pećine!Sakrij se u prah!Pred strahovitim Gospodnjim pogledom,pred uzvišenim njegovim veličanstvom!11Prignut će se uznositost ljudi,poništit će se oholost muževa.Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.12Jer će dan suda Gospodin nad vojskamaodržati nad svime što je oholo i uznosito,i nad svime što se podiže,da se to poništi;13nad svim cedrovima Libanona, visokim, ponositim,i nad svim hrastovima od Bašana,14nad svim visokim goramai nad svim uzdignutim humovima,15nad svakom visokom kulomi svakim utvrđenim zidom,16nad svim tarsiškim lađamai nad svakom dragocjenom barkom.17Prignut će se uznositost ljudi,poništit će se oholost muževa.Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.18Iščeznut će svi idoli.19Zavlačit će se ljudi u kamene pećine,u zemaljske rupe,pred strahovitim Gospodnjim pogledom,pred uzvišenim njegovim veličanstvom,kad ustane da prepadne zemlju.20U onaj će dan čovjeksvoje idole od srebra i zlata,što ih je sebi napravio kako bi im se klanjao,pobacati štakorima i slijepim miševima.21Da se zavuče u kamene rasjekline,u gorske pukotinepred strahovitim Gospodnjim pogledom,pred uzvišenim njegovim veličanstvom,kad ustane da prepadne zemlju.22Zato se okanite ljudi,kojima kroz nos ide životni dah!Kako ih treba malo cijeniti!Croatian Bible Society